JEDNA ISTINITA PRIČA

„Jedan hrom, grbav, siromašan, jednom reči ubogi čovek, godinama je bio predmet podsmeha i zadirkivanja nekih svojih sugrađana, naročito dece. Jedne prilike, nakon godina ćutnje i trpljenja, sagnuo se i hitnuo kamen na okupljenu decu koja ga je zadirkivala i ismevala. Devojčica, pogođena u glavu, preminula je par dana nakon toga. Cela Italija digla se na noge tražeći od Suda i bez suđenja, smrt vešanjem. 

Na završetku procesa, Advokat, od Države imenovan i plaćen da brani Okrivljenog, svoju završnu besedu započeo je rečima: „Poštovani sude“ Zatim, neprimereno duge pauze, kada su prisutni u sudnici već počeli da se vrpolje nastavio sa: „Veoma poštovani sude“. Potom, nakon svake neprijatno duge pauze, ponovo samo oslovljava Sud sa još učtivijim rečima i nadalje tako redom. Sve dotle dok  Predsednik veća Sudija  napokon nije reagovao tako što je lupio šakom o sto, bacio olovku i oštro ukorio Branioca. A jedini do tada koji je branio Okrivljenog će na to:

„Poštovani. Vidite,  ja sam se vama obraćao samo biranim rečima. Niti jednom vas nisam uvredio. Pa i pored toga, vi, potpuno zdravi fizički i umno, uz to još i mudri, dozvolili ste sebi da se iznervirate i u tom stanju bacite i olovku. Koja srećom po vas nikog nije pogodila. Ali kamen ovog Nesrećnika jeste. I to koga? Onoga ko je nama najvredniji – dete. Da li zaista  ma ko veruje da je, bacajući ono što mu je bilo pri ruci,   stanje svesti i namera mog Branjenika nakon godina trpnje, bila imalo drugačija od vaše namere i stanja svesti bacajući olovku. Nije, niti može biti. Ali, upotrebljeno sredstvo i posledica nisu isti. Molim vas, ne podležite pritisku javnosti, imajte ovo na umu pre no što odlučite.  Javnosti se može oprostiti da olako i na prečac sudi. Ali vama ne“.

Tajac. Potom gromoglasni aplauz u sudnici. Kako je štampa izvestila sutradan o okončanju ovog procesa i da li je ubogi Počinilac tragičnog dela i nadalje bio predmet podsmeha, te  da li je obešen, zaključujete već naravno i sami.


IVIC